Prirodni silikat koji sadrži cirkon ZrSiO4 naziva se cirkon (cirkon) ili zumbul (zumbul) široko rasprostranjen u prirodi, sa raznim prekrasnim bojama od narandžaste do crvene, od davnina se smatra dragim kamenom, kaže se da dolazi i riječ cirkon od arapske reči Zarqūn, što je cinober, a takođe se kaže da potiče od perzijske reči Zargun, što je zlato, a zumbul potiče od grčke reči "ljiljan", a ostrvska država Šri Lanka u Indijskom okeanu je bogat cirkonom. Drago kamenje koje sadrži cirkonijum kao oblik cirkona poznato je od davnina.
Godine 1789., njemački MHKlaproth je otkrio da je, kada je proučavao cirkon, bio eutektičan s natrijum hidroksidom, rashladna tečnost je rastvorena hlorovodoničnom kiselinom, rastvoru je dodan kalijum karbonat, taloženje je filtrirano i očišćeno, a zatim se sediment ko- prokuvan sa sumpornom kiselinom, a zatim je oksid silicijuma filtriran, a kalcijum, magnezijum, oksid aluminijuma, koji nije pronađen, taložio se nakon dodavanja kalijum karbonata u rastvor, ovaj talog se nije rastvorio u lužini kao glinica. , niti je stupio u interakciju s kiselinom poput magnezijevog oksida, Klaproth je vjerovao da se ovaj talog razlikuje od ranije poznatih oksida, te da se sastoji od Zirkonerdea (cirkonijum, njemački), a ubrzo su francuski hemičar de Both Morueau i Vauquelin potvrdili ispravnost MH Prema Klaprotovoj analizi, latinski naziv elementa je Cirkonijum, a simbol je Zr, što je na kineskom prevedeno kao cirkonijum.
Britanac H.Davy je 1808. godine koristio električnu struju za razlaganje jedinjenja cirkonijuma, bez uspeha, 1824. godine Šveđanin JJ Berzelius je prvi upotrebio kalij da redukuje K2ZrF6 za proizvodnju metalnog cirkonijuma, ali nije bio dovoljno čist, formula reakcije je bila: K2ZrF{ {5}}K=Zr + 6KF, reakcija se također može koristiti Na kao redukcijski agens, do 1914. godine, dva istraživača Lely i Ham u fabrici metalne bijele vruće lampe u Nizozemskoj Bruger koristio je bezvodni cirkonijum tetrahlorid i višak metalnog natrijuma u praznu kuglu, zagrejanu električnom strujom na 500 stepeni, i dobio čisti metalni cirkonijum.
Potpuno čisti cirkonijum proizveli su tek 1925. holandski hemičari Anton Eduard van Arkel i Jan Hendrik de Boer razlaganjem cirkonijum tetrajodida (ZrI4). Cirkonijum se proizvodi u velikim količinama zagrijavanjem cirkonijum tetrahlorida sa magnezijumom.